Doživeo stotu
Svoj stoti rođendan Aleksandar Radonjić iz gornjomilanovačkog sela Velereč proslavio je 2015.godine.
Veruje se da je te godine bio najstariji stanovnik rudničko-takovskog kraja, a u krštenici mu je pisalo da se rodio u selu Gornji Branetići, u vreme Prvog svetskog rata, 2. januara 1915.
Veka iza sebe deda Leso rado se sećao. Vašare, momačkih dana u kolu, najviše je pominjao. Anterija koju mu je brat kupio i danas se čuva. Pamtio je i Titovu Jugoslaviju, ratove. Za kraljev rođendan na Banjici, paradirao je sa tadašnjim beogradskim garnizonom, konjicom, gardom i pešadijom.
Sa padina Suvobora, vodio ga je težak životni put, ali je naučio da radi i nije mu ništa bilo teško. U razgovoru neposredno posle stotog rođendana za Priče iz mog kraja Leso Radonjić reče recept za dugovečan život ne postoji. U penziji je bio već pola veka, ponekad je šetao, popio po neku domaću, ljutu. Žalio je jedino što je sahranio sinove, ali je bio okružen ljubavlju i pažnjom ćerke Milice, koja je brinula o njemu. Svoj stoprvi rođendan deda Leso nije doživeo.
