Jedna od najstarijih i najdugovečnijih
U čačanskom kraju nekada je radilo više od stotinu vodenica. Danas je aktivno samo nekoliko. U jednoj od sačuvanih, na Ateničkoj reci, još uvek se okreće vodenični točak.
Potočaru u Gornjoj Atenici Ćirkovići su kupili i renovirali 1886. godine. Potom su na temelju stare 1981.godine sagradili vodenicu u kojoj i dalje melju brašno na tradicionalan način.
Ćirkovića vodenica poznata je kao jedna od najstarijih i najdugovečnijih vodenica u tom kraju i ima značajnu porodičnu i istorijsku vrednost. Predstavlja simbol vremena kada su ljudi bili više povezani s prirodom i kada su se oslanjali na lokalne resurse za svakodnevni život.
Građena je od prirodnih materijala poput kamena i drveta, a zadržala je autentičan izgled iz prošlih vremena. Unutrašnjost vodenice takođe pokazuje jednostavne, ali mehanizme koji su vekovima služili za proizvodnju brašna.
Vodenica je tradicionalno bila mesto gde su meštani mleli žito i pšenicu, a vekovima je služila kao deo svakodnevnog života sela. Tako je i Ćirkovića vodenica simbol kulturnog nasleđa, jer se u njoj može videti kako su nekada radile vodenice u Srbiji, uz korišćenje prirodne snage vode za pokretanje mlinova.
Osim što su, uprkos brojnosti električnih mlinova, sačuvali tradicionalnu delatnost, etnolozi tvrde da je za kulturno nasleđe Srbije veoma važno čuvanje tradicionalne arhitekture.
U prošlosti, kada su vodenice bile redovno korišćene, ljudi su dolazili sa žitom iz okolnih sela, pa je vodenica radila neprekidno, proizvodeći brašno za mnoge porodice. Danas, iako ne se proizvodi toliko brašna kao ranije, vodeničari u Atenici ne prekidaju porodični posao.
Osim redovnih mušterija, Ćirkovića vodenicu često posećuju turisti koji mogu da vide kako je proces mlevenja izgledao pre industrijalizacije i automatizacije.
Ćirkovići veruju da se, dok je vode u Ateničkoj reci, vodenički točak neće zaustaviti jer u njihovoj porodici ima zainteresovanih da nastave tradiciju.
