Frule pravi već pola veka
Rodom je iz Kuršumlije, ali živi u okolini Beograda. Stari zanat ga je oduvek zanimao, pa je od oca koji je svirao clarinet i frulu Miroslav Vesović video i naučio da pravi frule. ‘’Kad sam imao možda dvanaest, trinaest godina, prvo sam napravio od zove, pa od madžarke, stare šljive. Sa deljalicom, dletom. I svirala je frula’’ objašnjava Vesović.
Od dečačkih dana voleo je i da zasvira, ali ga je život odveo drugim pravcem. Otišao je na zanat, radio u fabrici, a potom đacima predavao fiziku i matematiku. Ipak ga je nešto vuklo ka starom instrumentu, pa je za sebe probao pre pola veka da napravi frulu. ‘’Kad sam video da mi to ide od ruke počeo sam da pravim, a kasnije sam naučio i da praviš štimovane frule. Jedan professor muzike mi je pokazao skalu kako to ide, pa sam kupio i štimer i onda sam počeo’’ kaže ovaj devedesetogodišnjak.
Do sada je Vesović napravio više od 4.000 frula. Prvo ručno, a potom i mašinski obrađuje drvo do savršenstva, do najpreciznijeg zvuka. ‘’Po mom iskustvu za izradu frule najbolje je srce drena. Dosta sam usavršio alat za to i sam sam konstruisao neke alate koji mi pomažu da precizno napravim prozorče, pisak gde se proizvodi zvuk.’’
Ovaj graditelj frula već petnaest godina dolazi na Sabor frulaša, ali posećuje i druge manifestacije. Ističe da je važno da bude instrument dobar, ali je podjednako važno da i svirač bude dobar.
