sreda, novembar 30, 2022

Inspiracije ratnika svetlosti 

Na novoj izložbi pod nazivom ''Panta rhei'' u beogradskoj Ustanovi kulture gradske opštine Stari grad ''Parobrod'' izloželen je 31 rad mlade, talentovane i nesvakidašnje umetnice Marijane Rakićević. Predstavljajući svoja dela publici autorka je navela ''Sve što vidite na ovim radovima jeste apogej proživljenog iskustva, otkrivenog i ponovo zabeleženog – kako u vremenu tako i u prostoru.''

A Marijana Rakićević proživljava, otkriva i ponovo beleži izuzetne emocije i lepote. Ona, kako je u tektstu ''Nedosanjani san'' naglasio Dejan Đorić, istoričar umetnosti i likovni kritičar ''Umesto kanonske, ikoničke, istražuje slobodnu, nesputanu, iracionalnu lepotu zaumnog sveta, onog iza fizike i dana, iz carstva metafizike i noći, kada granice svetova popustaju a nesaznatljivo se ukazuje kao bliže i jasnije''.

Marijana Rakićević je rođena 1992.godine u Čačku. Diplomirala je 2015. kao student generacije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Miroslava Lazovića, odsek zidno slikarstvo. Master primenjenog slikarstva od 2016. godine. Član ULUS-a od 2018. Samostalni umetnik od 2021. Dobitnica je nekoliko nagrada tokom studija, a na 35.Oktobarskom likovnom salonu u GKC Kovin za 2021. godinu nagrađena je za najbolju samostalnu izložbu.

Na izložbi ''Panta rhei'' u Beogradu predstavila je 19 crteža u kombinovanim tehnikama i 12 slika, među kojima su ulja na platnu i jedna akrilik. Zanimalo nas je koliko je važno ukombinovati najbolji način, ali i materijale i umeće da se iskaže umetnička zamisao? ''Umetnici rade sa onim što imaju i što im duša želi. Prateći tok svoje duše često materijal sam dođe i uklopi se spontano, lagano, jer je ideja najbitnija (a ona se može izvesti na različite načine). Ako je ideja toliko jaka i ispunjena strašću, čak i da imaju veoma ograničen izbor materijala, imaće potrebu da to izbace iz sebe sa istom snagom koja bi ''kuljala'' iz dela.'' kaže umetnica.

''Kombinacijom različitih materijala otvara se novi prostor eksperimenta i igre, a samim tim otvaraju se i novi putevi razmišljanja, što, po mom mišljenju, direktno utiče i na sinaptičke veze u mozgu. Svi znamo da je mozak jedna neistražena mašina koju koristimo sa samo sa nekoliko procenata kapaciteta. Eksperimentom sa drugačijim materijalima otkrivamo sopstvene mogućnosti, ali je igra od presudnog značaja. Novi materijali, nova igra, put neizvesnosti i mašte. Umetnička zamisao može da se samo obogati i razvija kombinacijom različitih tehnika, a kako če to neko da izvede je apsolutno individualna i jedinstvena stvar, kao što je i sama linija pokazatelj nečijeg senzibiliteta i duše – ''EKG duše''. dodaje Marijana.

Poznata je po umetničkim slikama iz oblasti realizama i fantastike, voli da eksperimentiše sa tehnikama i materijalima, a o umetničkoj inspiraciji kaže: ''Pokreću me emocije, strast koja prožima sve što radim, posvećenost, rad i želja za savršenstvom i lepotom, težnja ka svetlosti, otkrivanju lepote u sebi i u spoljnom svetu (s obzirom da smo bombardovani negativnostima i strahom sa svih strana, počev od medija do slučajnih kontakata na ulici; serviraju nam se kalupi ponašanja, lepote, kalupi na osnovu kojih se često formiraju uverenja dece, ali i odraslih; stalno neka tenzija, ljutnja strahovi, nasilja, ružne i tužne vesti – iako ne pratim TV nekako te informacije uvek nađu kanal da dođu do mene, ali i do svih; pa epidemije i aktuelna dešavanja u svetu, jedan lep prikaz pakla Hijeronimusa Boša). Duša je svetlost božanskog nadahnuća, svetlost najrazličitijih emocija i čiste ljubavi. Ljudsko biće ima sposobnost da oseti sve emocije od visokih do niskih frekvencija, i sve je to dobro i sve je to dar i lepota života, ali mora da postoji balans. Umetnost je jedan način spajanja sa tim božanskim u sebi, umetnici rekreiraju Tvorčeve kreacije, a i sami smo, kao i najsitniji detalj Univerzuma savršeno umetničko delo ili kreacija. Za mene umetnik predstavlja ''ratnika svetlosti''. Pokreće me život koji je sam po sebi put neizvesnosti, put uspona i padova, put promišljanja i nepromišljanja – put u kome ljubav i strah vode rat. Taj rat stalno pravi promene, i tako u krug. Zato sam ovaj put dala naziv svojoj izložbi u UK Parobrod ''Panta rhei – Sve teče, sve se menja''. Inspiracija često može biti nečiji gest, osmeh, izraz lica; Sunce, Mesec, vreme, zgrada, zid, mrav, grad, ulica, koren biljke i sve oko mene.'' 

Marijana Rakićević je jedna od retkih umetnica kojima je izuzetno važno da publici predstavi svoje doživljaje kroz putovanje do konačnog izgleda dela. Na tom putu, kaže, pronalazi i sebe, zato, verujemo, iskreno i predano svoju emociju i umetnost daje drugima. ''Putovanjem kroz rad ja putujem u sebe i od sebe, vraćam se u detinjstvo i pičam sa detetom u sebi. Od sebe putujem tako što se izgubim u samom putu, povezujem se mislima sa situacijama koje sam videla, doživela, povezujem se sa onim što me inspiriše, a čak i postanem to – oblak, voda, drugi čovek, ptica, busen trave, anđeo, simbol, boginja, emocija… nekako rad doživljavam kao suptilni medijum komunikacije među svetovima. Zvuči blesavo, ali tako je. Po meni ne postoji običan čovek, jer svako ima neke talente i sposobnosti u sebi kao dar i svoju svrhu. Pitanje je koliko razvijamo ono što nam je dato i koliku odgovornost imamo prema tome. Što je više dato čoveku, veću i obavezu nosi na leđima prema svom daru. Jedni bez drugih ne možemo, s tim što na umetnike, ljudi koji se ne bave umetnošću, gledaju malo drugačije…  Umetnost je i sredstvo komunikacije i svako umetničko delo ne može postojati bez onoga ko ga posmatra i doživljava. Ne kaže se džabe da se umetničko delo završava u oku posmatrača. Prirodno je da će neko reagovati a neko ne. To se može objasniti time što je slika živa materija, živa energija na nekom materijalu. Boje, linije, kao i zvukovi su energetski zapisi sa sopstvenom frekvencijom i snagom. Ljudsko biće je veliki prijemnik i receptor i reaguje na dubljim nivoima sa onim što mu dolazi kao informacija. Često ne možemo da objasnimo šta je to što nam se sviđa, ali frekvencije su se na jednom nivou poklopile. To je lepota umetnosti. Moj osećaj dopadanja nekog umetničkog dela ima formu doživljaja neke suptilne melodije koja me uvlači u sliku da se izgubim u njoj i da prošetam svetom unutar nje, da se saživim. Negde i osetim emociju koju je umetnik utkao u nju. Umetničko delo je deo, zapis duše onog ko ga je stvarao. Pokret četke, kombinacije boje, linija, jačina i tok linije sve su to materijalni zapisi duše. Onaj ko posmatra osetiće neku povezanost sa određenom slikom, delom… Psihologija u umetnosti…''

Njena fantastična i nesvakidašnja dela publika može da pogleda u Beogradu, u Ustanovi kulture gradske opštine Stari grad ''Parobrod'' do 10. marta, a bolje je mogu upoznati na njenom sajtu,  Fecebook  i  Instagram strani. 

Zanimljivo je da se radovi Marijane Rakićević već nalaze u nekoliko privatnih kolekcija u Srbiji i inostranstvu, a jedan rad i u Narodnom muzeju Pančeva. Uradila je mozaik na zidu Škole za decu ometenu u razvoju u Zemunu. Pored crteža i štafelajnog slikarstva bavi se izradom freski, ikona i mozaika.

foto: Foto studio Tešić