Kako je Suzi postala Suzana
Istorija balkanskih prostora ne može se naučiti iz knjige. O njoj svedoče ljudi koji govore o svojim životima i životnim iskustvima. Zahvaljujući tim pričama, australijanka Suzet je osetila da je deo nečega većeg od nje same, većeg od svih nas.
Kada je 2014. godine Suzet Vilijams iz Sidneja (Australija) uradila svoj prvi DNK test nije ni sanjala da će joj rezultati, u najmanju ruku, promeniti život. Naime, test je pokazao da potiče sa mesta koje je od Australije udaljeno neverovatnih 16.000 kilometara. O dalekom Balkanu do tada nije znala gotovo ništa.
A onda su počele da se dešavaju neobične stvari. Misleći da je u pitanju greška, uradila je drugi, pa i treći DNK test. Svaki od njih ukazivao je na to da je Suzet Vilijams zapravo Srpkinja, poreklom iz Like.
Tragom DNK testa
Suzet je rođena 1973. godine kao jedna od pregršt beba koje su u Australiji date na usvajanje. Imala je svega dva meseca kada ju je, zajedno sa još jednim dečakom, usvojio par koji nije mogao da ima dece. Od najranijeg perioda, suočena sa teškom činjenicom da ne poznaje svoje biološke roditelje, suočila se i sa osećajem nepripadanja porodici u kojoj je odrastala, kao i sa mnogim predrasudama koje ljudi u Australiji i dalje gaje prema usvojenoj deci. Samo neka od pitanja koja su je svakodnevno mučila bila su: ‘’Ko su moji roditelji, zašto su me ostavili? Zašto ne ličim na ljude sa kojima odrastam?’’. Smatra da je oduvek bila drugačija od okruženja i društva u kome je odrastala. Za razliku od hladnog i proračunatog tipa ljudi koji nerado pokazuju svoje emocije, Suzet je oduvek rado iskazivala osećanja i svoje mišljenje.
Suzet iz školskih dana
Sa 18 godina saznala je da ima petoro braće i sestara koji su kao i ona dati na usvajanje, ali i identitet svoje biološke majke. Kada se napokon srela sa njom ‘’oči u oči’’, usledilo je pomalo nejasno i bolno objašnjenje. Majka joj je ispričala kako je nju i ostalu decu morala da da na usvajanje zbog nasilnog ponašanja oca. Suzet je rečeno da ima irsko-engleske krvi, a da je njen deda, majčin otac, poreklom iz Nemačke. Majka nije bila zainteresovana da održava kontakt sa ćerkom, a na pitanja o biološkom ocu nije želela da daje odgovore. Jedino što je Suzi uspela da sazna bilo je to da je njen otac navodno Englez.
Preko jedne američke kompanije, Suzet je 2014. godine uradila svoj prvi DNK test. Rezultati su bili u najmanju ruku iznenadjujući. Ne samo što nije imala ni kap nemačke krvi, nego je većina Suzetinih poklapanja imala neka čudna balkanska prezimena, koja su joj u tom trenutko delovala ‘’rusko’’. Da bi razotkrila misteriju, kontaktirala je jednu mušku osobu sa kojom je po podacima delila genetski materijal. Ispostavilo se da je poklapanje Srbin, poreklom iz Like.
Budući da u tom trenutno ništa nije imalo smisla, odlučila se da uradi drugi, a zatim i treći DNK test preko ‘’ozbiljnijih’’ američkih kompanija. Ali, balkanska prezimena su uporno iskrsavala pred njenim očima. Nije bilo dileme, sve osobe sa kojima je imala poklapanja bili su takođe Srbi iz Like.
Stara škola u Plitvičkom Ljeskovcu
Suzet je sada bila sigurna da joj biološka majka nije rekla istinu i da ne želi da otkrije pravi identitet oca. Kako bi saznala nešto više, kontaktirala je čak i majčinu bližu i dalju rodbinu i od njih saznala da je majka problematična osoba sa psihološkim smetnjama, a takođe i patološki lažov. Sve ovo, uverilo ju je u to da je njen otac sa sigurnošću Srbin iz Like i ulilo nadu da je možda još uvek negde živi, a da ne zna da ona postoji.
Da priča bude još neobičnija, Suzetino prvo DNK poklapanje bio je Jovica Kritnić, srpski istraživač genetičke genalogije i predsednik Društva srpskih rodoslovaca ‘’Poreklo’’. Nakon što su 2014. godine stupili u kontakt, njih dvoje su odlučili da se i lično upoznaju. Suzetin prvi dolazak u Srbiju odigrao se 2018. godine i tom prilikom upoznala je Jovicu i njegovu porodicu i sa ovog putovanja ponela najlepše uspomene.
Suzet i Jovica u Beogradu
Budući da dele ista interesovanja, Suzet je sa Jovicom imala dosta zajedničkih tema. Nakon prve posete, u Srbiju je dolazila nekoliko puta i uvek rado posećivala Jovicu. Članovi njegove porodice uradili su dodatna DNK testiranja, čime je potvrđeno da su Suzet i Jovica rođaci sa očeve strane. Suzet objašnjava da su svi testovi koje je ona radila bili ‘’autosomalni DNK testovi’’ koji korisnicima daju predviđanje etičke pozadine, kao i podatke o poklapanju sa određenim ljudima koji sa njima dele isti genetski materijal. Jovičin rad se primarno fokusira na analizi Y muških hromozoma na osnovu koji se može utvrditi pra-poreklo, odnosno geografsko poreklo po direktnoj muškoj liniji. Autosomalni testovi dostupni su pripadnicima oba pola, dok su Y-DNK testovi dostupni samo muškarcima, budući da žene nemaju Y hromozom.
Kada je Suzet došla u Srbiju, kaže da je prvi put u životu osetila je da negde zaista pripada. Ljubaznost srpskih domaćina, otvorenost i iskrenost bili su nešto što je do tada veoma retko sretala. Srbi su, kako kaže, veoma prijateljski nastrojeni i nisu uplašeni da vode teške razgovore. Sve je na stolu i vrlo lako i nesputano iskazuju svoje mišljenje.
Suzet sa Dušanom i Ljubicom Drakulić u selu Gradina Korenička
Ona veruje da se istorija naših prostora ne može naučiti iz knjige. O njoj svedoče ljudi koji govore o svojim životima i životnim iskustvima. U tim pričama, Suzet je osetila da je deo nečega većeg od nje same, većeg od svih nas. Po njenom mišljenju, svako živo biće ima osnovno ljudsko pravo da zna istinu o svom poreklu, da zna odgovor na jednostavna pitanja: ‘’Zašto izgledam ovako kako izgledam’’ i ‘’Da li potičem iz loze muzičara, istraživača ili sanjara?’’. Suzet duboko veruje da smo mi akumulacija ne samo sopstvenog životnog iskustva, već životnog iskustva naših predaka i da smo dužni da razumemo i sačuvamo njihova sećanja i priče, bilo da su one dobre ili loše.
Suzet je u Lici imala priliku da upozna ljude koji i dalje žive u izolovanim seoskim zajednicama. Svi su je dočekali kao deo porodice, sa njom delili priče o precima koje pamte, ali i vrlo rado pristajali da urade DNK test. Dirnuta njihovom ljubaznošću, Suzet je uspela da pronađe par rodjaka, ali ipak nedovoljno da bi uspela da sazna iz koje porodice njen otac zapravo potiče.
Potraga za ocem za Suzet je kao sklapanje mozaika od sitnih delova informacija. Iako nije dostigla kraj puta, ona je na tom putu uspela da spoji mnoge ljude koji nisu ni sanjali da su povezani bliskim rođačkim vezama. Tako je zahvaljujući njoj jedan Marinko iz Londona upoznao Veru iz Australije i saznao da su njegov deka i njena baka rođeni brat i sestra.
Suzet veruje da je moguće da je rodbinski povezana sa dve poznate srpske figure: Jovankom Broz i istočnoameričkim episkopom Irinejem Dobrijević. Majka Jovanke Broz prezivala se Svilar i poreklom je iz ličkog sela Pećane, a Suzet ima nekoliko DNK poklapanja sa porodicom Svilar koja je poreklom iz istog sela. Veoma blizak rođak episkopa Irineja je takođe DNK poklapanje sa Suzet i veoma je moguće da su povezani po toj liniji.
Suzet u svojoj potrazi nije sama. Pomogli su joj mnogi Srbi iz Like koji su dobrovoljno pristali da se testiraju i otkriju moguće rođačke veze. Ipak, do današnjeg dana nije uspela da pronadje nijedan podatak koji bi je odveo do oca.
Na osnovu podataka koje je do sada skupila, Suzet veruje da je njen otac iz okoline Korenice i Bunića, a prezimena na koja se fokusira su Glumac, Drakulić, Hinić, Svilar i Zaklar. I ovaj tekst je svojevrsni poziv nosiocima ovog prezimena da, ukoliko su u mogućnosti, kontaktiraju Suzet putem imejl adrese
Suzana, kako je od milošte sada zovu spski prijatelji, kaže da je DNK testiranje za nju bilo pozitivno iskustvo koje je otvorilo čitav jedan svet o kome nije ni sanjala. Na pitanje šta bi se desilo da sazna da je njen otac živ, Suzet odgovara da je to nešto o čemu mašta svaki dan. ‘’Sigurno je da bi bilo puno suza radosnica, ali i beskrajne beskrajne sreće.’’
