subota, novembar 28, 2020

Čas plesa sa Zorbom…

Ako vas put odnese daleko, na sam jug Sredozemlja, nemojte očekivati ništa egzotično, ništa drugačije. Šta više, možda vam se učini da ste stigli upravo na Balkan.

Tamo gde se ljudi vesele i raduju slobodi, tamo gde na slavljima razbijaju tanjire i pucaju, gde se junački vekovima ratovalo sa Turcima, tamo gde se pije dobra rakija… Zvuči poznato?

Dobrodošli na Krit, najveće ostrvo u Grčkoj.

Kristski predeli

Ostrvo Krit sa pravom nosi epitet jednog od najlepših grčkih ostrva. Možda je to zato što ga krase prelepe i visoke planine čiji se vrhovi bele od snega sve do početka leta, ili zato što obiluje nepreglednim i čistim prozirno-plavim plažama, kanjonima i vodopadima, ili možda, pak, zato što tamo žive toliko gostoljubivi ljudi da gosta iz kuće ne puštaju dok ne popije čašicu čuvene kritskerakije „cikudije“, koja najbolje klizi uz domaći ovčiji sir.

Osim duha Balkana, ovde je na svakom koraku prisutan i duh Antike koji živi u bezbrojnim legendama o ovom mestu. Jedna od njih kaže da je vrhovni bog Zevs rođen upravo na Kritu, druga veli da se Ikar, Dedalov sin, vinuo u nebeske visine baš ovde, treća da je otac medicine, Hipokrat, svojim pacijentima preporučivao da borave na Kritu kako bi se izlečili od većine poznatih bolesti. Možda najintrigantnija priča kaže kako je Platonova Atlantida ostala zarobljena u morskim dubinama, nadomak ovog ostrva…

Jedna od najlepših kritskih plaža (Balos)

Glavni grad ostrva, Heraklion, nastao je u 8. veku nove ere, kada su Saraceni pristigli na ove prostore. Danas je Heraklion, po svemu sudeći, moderan i užurban grad, koji se dosta razlikuje od mirnog ostatka ostrva. Svi oni koji posete Heraklion, nikako ne smeju zaobići jedno mesto – Palatu na Knososu, koja je centarminojske civilizacije i kulture, jedno od najznačajnijih  svetskih arheoloških nalazišta bronzanog doba.

Palata na Knososu

Palata na Knososu svojom lepotom, neobičnošću i složenošću strukture fascinira brojne posetioce koji ovde dođu. Ono što je čini još intrigantnijom je svakako legenda o Minotauru, mitskom čudovištu koje je živelo u lavirintu ispod palate, a koga je, po legendi, savladao antički junak Tezej.

Legenda kaže kako su svake godine Minotauru prinošene žrtve u vidu atinskih mladića i devojaka. Kako bi to sprečio, sin atinskog kralja, Tezej, krenuo je na Krit da ubije Minotaura. Kada je stigao u Knosos, u njega se zaljubila Minosova kći Arijadna koja je mu je, kako bi pobedio čudovište i pronašao izlaz iz lavirinta, darovala čarobno klupko.

I zaista, onome ko jednom poseti Knosos ova priča je i više nego dovoljna da zamisli unutrašnjost nekada moćne palate i lavirinta za koje se smatra da su nestali u samo jednom danu, kada je ova civilizacija zbrisana od strane moćnog cunamija. O tome govore i brodovi nađeni na najvišim vrhovima kritskih planina.

Ipak, ogroman broj arheoloških artefakata sačuvan je i pohranjen u Istorijskom muzeju Herakliona, koja je prava poslastica za ljubitelje antičke grčke. Niz svakodnevnih i neobičnih predmeta koje su koristili stanovnici palate na Knososu čuva se na ovom mestu. Tu su, naravno, i tablice sa minojskim pismom koje još uvek nije dešifrovano.

Minojski kovčeg (Istorijski muzej u Heraklionu)

Veliki je broj ljudi koji na Krit dođu fascinirani jednom melodijom i čuvenim filmom. U pitanju je, pogodjate, „Grk Zorba“. Ovo kultno filmsko ostvarenje u kome Entoni Mekvin tumači glavnu ulogu proslavilo je Krit širom sveta. Scena u kojoj pisac i Zorba plešu uz dobro poznate zvuke sirtakija snimana je upravo u Hanji, drugom po veličini gradu na Kritu, u čijoj se blizini nalazi poznata „Zorbina plaža“.

„Grk Zorba“ izašao je iz pera jednog od najpoznatijih grčkih pisaca Nikosa Kazancakisa, čiji se grob nalazi u Heraklionu. Na grobu stoje zapisane reči koje retko koga ostave ravnodušnim:

„Ne nadam se ničemu,

Ne plašim se ničega,

Ja sam slobodan.“

Grob pisca Nikosa Kazancakisa

Ko jednom ode na Krit, svakako mora posetiti i „kritsko veče“ i poslušati zvuke antičkih instrumenata lire i citre, te uživati u ovoj poletnoj  muzici koja kazuje mnogo o karakteru i temperamentu ovog naroda koji se vekovima borio za slobodu. Deo kritske narodne nošnje, crnina i vezena (crna) marama preko lica, ovde su čest i nezaobilazan prizor.

Suvenira je, naravno, mnogo. Na svakom koraku prodaju se noževi, koji su deo narodne kritske tradicije i folklora. Nose se za pojasom, a izrađjuju ih ruke veštih majstora koji ovaj posao porodično rade generacijama.

Krićani su većinskim delom pravoslavci. Na svakom koraku pregršt belih i lepih crkava, koje se neretko zidaju i grade na vrhovima krševitih planina, a imaju nestvaran pogled na more i okolinu.

Grčka crkva

Mnogo je stvari o Kritu koje treba reći. Ipak, jedna je najvažnija. Kada dođete na Krit ne zaboravite da ponesete osmeh.

Ako ga i zaboravite kod kuće, brzo će vam se vratiti na lice. Uz jednu čašicu „cikudije“ i poletan razgovor sa domaćinima zaboravićete da ste negde daleko na jugu Mediterana i pomisliti da ste upravo tu,  kod kuće…

 

Jedno od mnogobrojnih jezera