subota, novembar 28, 2020

''Salaš kod Dragčeta'' na obroncima Fruške gore

Pravo mesto za sve one koji žele da ostvare istinski kontakt sa prirodom i konjima

Jedna neobična priča o ljubavi između čoveka i konja počela je davno. Dragoljub Vilić, tada sedmogodišnji dečak, od svog džeparca, na pijaci, kupio je ždrebe. Ova kupovina bila je kratkotrajna, budući da je njegova majka istog dana prodavcu dala duplo više novca samo da ždrebe uzme natrag.

Od toga dana, ljubav prema konjima je rasla, a dečakova želja ostvarila se mnogo godina kasnije kada je Dragoljub, uz podršku supruge, kupio svoju prvu kobilu. Zvala se Barbika. Imala je plave oči i bila je nestvarno belo-žute boje, baš kao iz bajke. Danas je Dragoljub vlasnik 11 konja, ali i čuvenog ''Salaša kod Dragčeta''.

Dragoljub Vilić, koga gotovo svi od milošte zovu Dragče, živeo je i odrastao u Beogradu, ali je odlučio da iz gradske gužve pobegne u seosku idilu. Ta odluka bila je čudna svima u njegovoj okolini. Prijatelji su se radoznalo pitali šta sve to treba jednom momku koji je odrastao na beogradskom asfaltu. Za prvim konjem išao je i drugi, pa i treći. Na obroncima Fruške gore, u malom sremskom mestu Bešenevo, Dragče je napravio salaš koji danas predstavlja pravu turističku atrakciju.

''Salaš kod Dragčeta'' nalazi se na samo sat vremena vožnje od Beograda, a svima koji ga posete pruža sigurno utočište od gradske vreve i osećaj domaće pitome seoske atmosfere.

Salaš svojim posetiocima nudi bezbrojne aktivnosti, od jahanja konja i degustacije domaće hrane, preko šetnji po fruškogorskim terenima, sve do dečjih kampova. Bešenovo je posebno po tome što ima jedno od najlepših jezera u Srbiji, jezero ''Beli kamen''. Predeli oko jezera podsećaju na Kolorado, pa se mnogi posetioci iznenade nestvarnim prizorom koji kao da ne pripada pitomom Sremu.

Kada jednom dođete na salaš osetićete se kao na ''selu kod bake i deke'', oživeti uspomene na zaboravljene stvari i predmete i prepustiti se prirodi i uživanju sa konjima. Posebna čar salaša je naravno terensko jahanje, koje ovde, kao retko gde u Srbiji, mogu iskusiti i početnici, uz pratnju vodiča ili instruktora.

Konji su pitomi i mirni, pa jahanje ovim predelima predstavlja jedinstveno iskustvo. Posetioci koji se plaše konja, opuste se odmah kada vide Dragoljubove ćerke Saru i Lenu kako slobodno timare i maze konje koje su počele da jašu kada su imale svega 6 i 7 godina.

U ponudi salaša nalazi se i dečji kamp koji je gradskoj deci preko potreban jer su uglavnom izgubila kontakt sa prirodom. Dragoljub smatra da su za to krivi upravo roditelji. Ovaj kamp deci daje pravu sliku o obavezama na selu: hranjenju i spremanju životinja, ali i uživanju sa njima. Deca koja posećuju kamp su uglavnom iz urbanih sredina, žele da upoznaju selo i prirodu i osete kako odrastaju deca iz seoske sredine.

Na salaš svraćaju avanturisti koji žele da upoznaju još neistraženu Frušku goru, ali i porodice sa decom. Oko 30 do 40 odsto posetilaca su stranci, dok ostatak čine domaći gosti. Osim konja, na salašu se nalaze koze, ovce, kokoške, svinje, psi, mačke i zečevi. Održavanje ovakvog seoskog domaćinstva, razume se, nije baš lako. Dragoljub ustaje u 6 svako jutro, popije kafu, a onda sa svojim pomoćnicima započinje hranjenje životinja, čišćenje, timarenje, treniranje i jahanje konja.

''Salaš kod Dragčeta'' drugačiji je od ostalih salaša. Poseban je po tome što na njemu rade ljudi koji gaje istinsku ljubav prema životinjama i koji daju sve od sebe da gostima pokažu šta su zapravo selo i priroda, kako izgleda živeti sa konjima i koliko ljubavi i požrtvovanja treba uložiti da bi gosti osetili potpuni užitak na salašu.

Svaki od jedanaest konja poseban je i za svakog se vezuje po neka neobična priča. Kobila Biljana je, na primer, dugo vremena bila u vlasništvu Roma i nosila tovare sa grožđem dok nije došla na salaš.

Dragčetova omiljena kobila zove se Dunja i o njoj postoji jedna interesantna priča. Nakon što ju je kupio, Dunja je prešla pola Srbije da bi se opet vratila prvom vlasniku. Priča o njoj suviše je duga, a čućete je ako se zaputite ka obroncima Fruške gore i uz domaću kafu, natenane, popričate sa Dragčetom…