Najomiljenija srpska novovekovna vladarka
Spomenik kneginji Ljubici u mermeru "venčac beli" izradio je akademski vajar Nebojša Savović Nes iz Gornjeg Milanovca 1997. godine. "Dok je Miloš bio na putu Ljubica ga je čekala na vratima konaka" moto je koji je, autor kaže, pronašao u knjigama. ''Izbegavajući puku scenografiju, potencirano je prožimanje stuba i figure. Ona jeste bila gospodarica i stub kuće. Skulptura visine dva metra postavljena je na niski granitni postament.'' ističe umetnik iz Gornjeg Milanovca koji je izradio i monumentalne spomenike u kamenu i mermeru brojnih istorijskih ličnosti, među kojima vojvode Milana Obrenovića, kneza Aleksandra Karađorđevića, kraljice Drage Obrenović, Arsenija Lome, vojvode Nikole Milićevića Lunjevice.
Na temeljima kuće u kojoj se Ljubica rodila još uvek žive nove generacije Vukomanovića koji čuvaju sećanje na ženu koja se svrstala među najznačajnije žene srpske istorije s kraja 18. i početka 19. veka. Milan Vukomanović iz Srezojevaca kaže da se priče do današnjih dana prenose s kolena na koleno. Svojoj ćerki, ne slučajno, dao je ime Mina, po slikarki i književnici, ćerki Vuka Stefanovića Karadžića koja se udala za bratanca knjeginje Ljubice.
''Tu su naši od davnina. Ispod naše kuće, u zaseoku Carevići, protiče reka na kojoj je Ljubica sa majkom prala veš kada ju je Miloš Obrenović prvi put ugledao.'' kaže Milan i ponosno ističe da su upravo od Ljubice nasledili najbolje osobine. U šali dodaje bi još bili pod Turcima da nije Vukomanovića, podsećajući na bitku na Ljubiću. Ustanici su tada bili primorani da se povuku pred Turcima, ali ih je Ljubica prekorila i ohrabrila rekavši: "Kecelje ženske pašite, pa mi žene da idemo da se bijemo!"
Bila je hrabra, odlučna, plemenita, posebno poštovana i voljena u narodu, ističe Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko takovskog kraja.
''Godine 1804. Miloš se oženio Ljubicom Vukomanović, rodom iz suvoborskog sela Srezojevaca. Buduća kneginja i najomiljenija srpska novovekovna vladarka, ćerka Radoslava i Marije Vukomanović, rođena 1785, u zaseoku ''Carevići'', pripadala je bogatoj i veoma brojnoj familiji čiji koreni su, doduše prema predanju, dosezali čak do srednjovekovnog doba. Uz kuma Кarađorđa, dever na venčanju bio je trgovac Nikola Milićević Lunjevica, blizak saradnik i prijatelj Milana Obrenovića. On je ujedno najzaslužniji što je do ovog braka uopšte došlo.'' kaže Marušić.
Ljubica je bila odana porodici, časna i verna supruga, požrtvovana majka. ''Govorila je lepo, lako i ubedljivo. Veoma pobožna, trudila se da kada je god moguće učini neko ''bogougodno'' delo ili pomogne sirotinji. Neobično jakog karaktera, prirodno bistra i odvažna snalazila se u najtežim situacijama.'' navodi Aleksandar Marušić u jednom od radova o čuvenoj dinastiji ''Obrenovići i rudničko takovski kraj''.
Prvu kneginju obnovljene Srbije narod je zvao Velika gospođa. Oblačila se skromno, a poznato je da je za vreme ustanaka za pojasom nosila kuburu.
