Srpska šajkača svetski modni hit
Redizajnirane nacionalne kape na jutanim džakovima, na papiru izatkane reči, šajkače nesvakidašnijh boja kao muzejski eksponati deo su kreativne instalacije Zagorke Stojanović koja je zablistala u prostoru Doma kulture na Rudniku. Iako je sam naziv izložbe posetiocima nagovestio da će videti neko sasvim neobično izdanje stare vojničke kape koja je obeležila istoriju srpskog naroda, postavka je mnoge podstakla da isprobaju eksponate i pazare. Umesto čojanog dela narodne nošnje, dočekali su ih raznobojni moderni dezeni koje su gotovo svi poželeli da imaju kao novi modni detalj.
Autorka neobičnih, modernih šajkača, primenjena umetnica, tkalja, kostimografkinja, nije iznenađena reakcijama publike jer je sličnu izložbu već imala u Kući kralja Petra u Beogradu. Međutim, priznaje da je u rudničkom Domu kulture postavka dobila poseban ton.
Umetnica ističe da veruje da će se o njenim kreacijama tek govoriti. ‘’Veliko je interesovanje, ali ja znam da moram biti strpljiva, jer kao svaka prava stvar to će sigurno tek da se ukoreni’’ kaže Zagorka Stojanović naglašavajući svoju želju da šik šajkače zasijaju i u gradu i na selu. ‘’Mislim da će se vratiti i u selo zato što na selu ipak mladi ljudi već više svi imaju kompjutere i oni su nekako povezani sa svetom, a šik šajkača je do te mere, kako bih rekla ovovremenska, tako da mislim da će i oni početi da je nose.‘’ dodaje Zagorka.
Izložbu su otvorili Rudničani, Momčilo Paunović i Adam Miletić, koji su istakli da je šajkača srpska ikona. Predstavljanjem u sasvim drugom izdanju, u Dom kulture u njihovom mestu, dokazano je koliko je ona večna rekao je Miletić, ističući da je šajkača uz Srbe bila uvek, u svim segmentima života, od rođenja do smrti.
Koliko Zagorkine šajkače izazivaju interesovanje pokazuje i činjenica da su već na razne strane sveta otišle kao nesvakidašnji poklon. Na sajmu turizma održanom u februaru u Beogradu zablistale su kao jedinstven, kako su mediji tada preneli, jedan od najboljih suvenira.
Danas, Zagorka Stojanović kreira i tka u Rakarima kod Mionice. Neguje umetnost u seoskom domaćinstvu u kome živi od kako je odlučila da napusti Beograd i osnuje ‘’Tkački dvor’’. Posvetila se ikonotkanju, obučavanju mladih, organizacijom posebnih kulturih događaja zbog kojih se mnogi kažu to selo preporodilo. U njenoj Avliji Stojanovića, održavaju se pesničke večeri, pozorišne predstave, a pod lipom, na letnjoj pozornici, gostuju eminentni umetnici.
