sreda, novembar 30, 2022

Gorski biseri

Ponekad reči nisu dovoljne da se opiše ono što priroda stvori. U nestvarnim prizorima najlepše se uživa u tišini, upijajući blago koje nam daruje. Tako je na Goliji, gde su zadivljujući šumoviti predeli ispresecani livadama i proplancima. Posebni golijski biseri su prirodna jezera, neka od njih još uvek neistražena i skrivena u planinini. Jezero Okruglica nalazi se na 1495 metara nadmorske visine, u predelu Velikih livada iznad puta koji od Ivanjice vodi ka Belim Vodama.

Nazvano je i Nebeska suza, možda zbog toga što se u njemu nebo nad Golijom najlepše ogleda. Nastalo je posle zemljotresa u Rumuniji 1977. godine i predstavlja površinski najveće prirodno jezero u Moravičkom kraju.

Nedaleko od Okruglice je Daićko ili Tičar jezero. Omiljeno je izletište, a do njega se lako može doći. Ime je dobilo po selu u kom se nalazi, odnosno po nedalekom brdu. Po legendi u njemu su se nekada utopili svatovi, pa se naziva i Svatovsko jezero,  a zovu ga i Gorsko oko Golije.

Obrazovano je od atmosferskih padavina, zimi pokriveno snegom, a leti nikada na presušuje. Iako se ne zna kako je ovo jezero okruženo gustom četinarskom šumom nastalo, veruje se da je od postanka do danas sve manje. Oduvek je izazivalo pažnju naučnika, biologa, botaničara, geografa. Po jednom od njih, po znamenitom srpskom botaničaru rođenom u ivanjičkom kraju, Nedeljku Кošaninu, nazvana su jezera koja se nalaze na Jelaku, na nekoliko kilometara od Pridvorice. Za Кošaninova jezera vezuju se mitovi i legende, ali su ona pre svega redak prirodni fenomen.

Goran Kovačević iz sela Vrmbaje kaže da se ova jezera razlikuju od drugih jezera po tome što u ovim jezerima voda dolazi povremeno a u drugim ima stalno. ''I kad voda naiđe ovde u jezero, preliva u drugo jezero u nekom fenomenu prirodnom, da eto nije kao ova jezera druga. Кad je sušni period voda nailazi pretežno u to vreme, a kad je kiševita godina voda se povlači i nestaje.'' ističe Goran. 

Veliko jezero u tresavi nastanjuje metlasta oštrica koja formira velike busene, pa u vreme kada ozelene njegova površina izgleda kao livada. ''Postoje ovi taburići mnogo fini koji, ja ih nazivam taburići, ali baš su zanimljivi i lepi. U proleće su bujni, zeleni, u jesen suvi, pretvore se u prave taburiće.'' naglašava Goran Kovačević koji živi nedaleko od Košaninovih jezera.

Po legendi svaki busen predstavlja jednu od vila koje su se tu okupljale i igrale kolo. Кošaninova jezera karakteriše još jedna prirodna retkost. U donjoj tresavi malog jezera voda je slana.

Iako su na nepristupačnom terenu golijska jezera, dragulje skrivene u gustim šumama, često posećuju zaljubljenici u prirodu.